субота, 30. новембар 2013.

БОЖИЋНА АКЦИЈА РАЧУНАРИ СА САМО 20% ПДВ-А




Желите да купите рачунар или неку рачунарску компоненту за Божић? Добићете то са специјалним попустом и са само 20% ПДВ, уместо до садашњих 8%.
Влада Републике Србије је поднела предлог измена Закона о ПДВ који би требао да ступи на снагу од 1. Јануара 2014 године, а односи се на повећање ПДВ. Предлог обухвата промену посебне стопа ПДВ-а (ниже стопе) са 8% на 10% и опорезивање неких производа по општој (вишој стопи) од 20%.
 Најзначајнија измена је у томе да ће увоз рачунара и рачунарских компоненти бити опорезован по општој стопи са 20% ПДВ-а, што је и више него дупло повећање у односу на досадашњих 8%.  По посебној ПДВ стопи од 10% ће идаље бити опорезоване основне животне намернице, лекови и медицинска средства, хотелске и угоститељске услуге, новине.
Оправдање за овакав потез  Влада правда тиме што ће тако попуните буџет. Моје мишљење је да је то потпуно погрешно и да мере повећања  пореза неће испуните своју основну сврху попуњавања „рупе“ у буџету. Имамо пуно примера у свету како повећања пореза не доводе до пуњења буџета него шта више још продубљују „рупу“ . Поред  тога што ће нам рачунари бити скупљи , храна и комуналне услуге које су опорезоване по посебној стопи биће скупље због повећања од 2%,а самим тим и скупљи живот нам следи. Најважније од свега је прича да је ИТ индустрија у Србији наша „нафта“. Нажалост пошто  не правимо рачунаре, нити рачунарске компоненте и ако дође до усвајања овог предлога измена Закона о ПДВ то ће мало пресушити изворе наше „нафте“. 



Ако имате нека питања, сугестије, коментаре стојим Вам на располагању. Пишите на већ познату  адресу  trbojevicmilan@knjigovodstvo-knjiskimoljac.rs
Ваш порески саветник,


недеља, 17. новембар 2013.

КАКО ИЗРАЧУНАТИ ПОРЕЗЕ И ДОПРИНОСЕ НА ЗАРАДУ?



КАКО ИЗРАЧУНАТИ ПОРЕЗЕ И ДОПРИНОСЕ НА ЗАРАДУ?

Плата ми је 20.000,00 динара, а колико ја уствари плаћам држави? Колики је минимац? Колико ја најмање доприноса и пореза морам да плаћам? Најчешћа су питања која чујем од клијената.  Овим текстом ћете добити формулу како да само израчунате износ пореза и доприноса.
 

 ОСНОВНИ ПОЈМОВИ

Пре свега да поменемо неке битне појмове оно што се сматра зарадом је нето зарада. Доприноси које плаћамо на зараду су: допринос за пензијско и инвалидско (ПИО), допринос за здравствено осигурање, допринос за случај незапослености и још плаћамо порез на зараде. Доприноси се плаћају један део на терет запоселног, један део на терет послодавца. Доприносе је дужан да плати исплатилац зараде тј послодавац. Проценти за плаћање доприноса су 24% ПИО (11% на терет послодавца, 13% на терет запосленог), 12,3% допринос за здравствено осигурање (по 6,15% на терет запосленог и послодавца), 1.5% допринос за осигурање од незапослености(по 0,75% на терет запосленог и послодавца) и порез на зараде је 10%. Бруто износ зараде је износ који се добија израчунавањем преко нето зараде и формуле која ће бити приказана у наставку и тај износ је релавантан за обрачунавање.



НАЧИН ОБРАЧУНА
 
Када имамо нето зараду од 20.000,00 морамо је претворити у бруто износ преко следеће формуле:
Бруто зараде= Нето зарада – 1.100
                                      0,701
Где добијама да је бруто зарада (износ) 26.961,48.
Када рачунамо порез на зараде који износи 10% имамо неопорезиви износ који сада износи 11.000,00 динара и који одузимамо од бруто износа и добијамо 15.961,48. Што нас доводи до износа пореза од 1.596,15 динара. Када рачунамо доприносе немамо неопорезиви износ и добијамога тако што од бруто износа рачунамо проценте доприноса по реди и добијамо да су доприноси на терет послодавца следећи:
-          за здравствено осигурање(6,15%) износ 1.658,13 динара
-           ПИО (11%) износ 2.965,76 динара
-           осигурање од случаја незапослености (0,75%) износ 202,21 динара

Доприноси на терет запосленог су следећи:
-за здравствено осигурање (6,15%) износ 1.658,13 динара
- ПИО (13%) износ 3.504,99 динара
- осигурање од случаја незапослености (0,75%) износ 202,21 динара
Све укупно трошкове које имамо су:
- ПИО  =  6.470,75 динара
- здравствено осигурање = 3.316,26 динара
- осигурање од незапослености = 404,42 динара
- порез на зараде = 1.596,15 динара

Све је то трошак од 11.787,42 за порезе и доприносе на зараду + исплата 20.000,00 динара нето зараде. Из разлога прегледности обрачину су представљени у следећој табели:
Ред број
ОПИС
ИЗНОС
1.
Нето зараде
20.000,00
2.
Бруто зарада обрачуната по формули
26.961,48
3.
Основица за порез (ред бр. 2. – 11.000)
15.961,48
4.
Основица за плаћање доприноса (ред бр. 2.)
26.961,48
5.
Порез на зараде (ред бр. 5х10%)
1.596,15
6.
Доприноси на терет запосленог(ред. бр. 6 х 19,9%)
5.365,33
6.1.
Допринос за ПИО (ред. бр. 6 х 13%)
3.504,99
6.2.
Допринос за здравствено (ред. бр. 8 х 6,15%)
1.658,13
6.3.
Допринос за незапосленост (ред. бр. 6 х 0,75%)
202,21
7.
Доприноси на терет послодавца(ред.бр. 6 х 17,9%)
4.826,10
7.1.
Доприноси за ПИО (ред. бр. 6 х 11%)
2.965,76
7.2.
Доприноси за здравствено (ред. бр. 6 х 6,15%)
1.658,13
7.3.
Доприноси за незапосленост (ред. бр. 6 х 0,75%)
202,21
8.
Укупан трошак пореза и доприноса
11.787,42
   
Израчунавање пореза и доприноса за друге нето износе можемо урадити по истом принципу. Израчунавања за износе коју су испод најниже основице и изнад највише основице (ове основице су прописање и могу се наћи на страници Завода за статистику) се израчунавају на мало другачији начин. Категорије које се још урачунавају у зараду су топли оброк и регрес о којима ће бити речи у неким наредним текстовима.

Ако имате нека питања, сугестије, коментаре стојим Вам на располагању. Пишите на већ познату  адресу  trbojevicmilan@knjigovodstvo-knjiskimoljac.rs

Ваш порески саветник,

уторак, 05. новембар 2013.

ПРАВО НА ПАУШАЛНО ОПОРЕЗИВАЊЕ




Постављало се питање паушалног опорезивања предузетника који обавља делатност пословног саветовања у 2014. години.  Стигло ми је стручно мишљење часописа које се бави тумачењем прописа и одговор је следећи:

„Одредбама Закона о порезу на доходак грађана, прописано је да се право на паушално опорезивање не може признати предузетницима:
1)који обавља делатност из области: рачуноводствених, књиговодствених и ревизорских послова, послова пореског саветовања, рекламирања и истраживања тржишта;
2)који обавља делатност из области: трговине на велико и трговине на мало, хотела и ресторана, финансијског посредовања и активности у вези с некретнинама;
3) у чију делатност улажу и друга лица;
4) чији је укупан промет у години која претходи години за коју се утврђује порез, односно чији је планирани промет када почиње обављање делатности – већи од 6.000.000 динара
5) који је евидентиран као обвезник пореза на додату вредност у складу са законом који се уређује порез на додатувредност (ПДВ)
Уредбом о класификацији делатности прописује се класификација делатности са називима, шифрама и описима делатности.
Имајући у виду да назив и опис делатности у оквиру сектора, области, гране и групе делатности сагласно наведеној уредби по правилу обухвата више врста делатности и послова који могу али и не морају бити међусобно повезани и слични, начелно сматрамо да одређене делатности (имајући у виду предметно питање – које се односе на област саветовања) које у свом називу као и у опису не обухвата, тј. не односе се на делатност наведене у Закону о порезу на доходак грађана које не могу бити паушално опорезоване, могу да се сматрају делатностима чије обављање не искључује право на паушално опорезивање предузетника. У том сличају, уколико су испуњени и други Законом прописани услови, предузетнику може да се призна право на паушално опорезивање прихода од самосталне делатности. „

По њиховом мишљење ће паушално опорезовани предузетник који обавља делатност пословног саветовања и паушално је опорезовану у 2013. годину моћи тако да настави и у 2014. години. Исто тако предузетник који буде основан у 2014. години ће имати право на паушалноопорезивања. Пример мог пријатеља из праксе је показао другачије и у том случају Пореска управа није дозволила паушално опорезивање. Мишљење које је изнео овај часопис подржава и Министраство финансија, само док не буде донешено званично мишљење министраства, Пореска управа ће моћи да поступа по свом мишљењу. Што се тиче опорезивања других делатности оне могу бити паушално опорезоване ако нису обухваћене неких од 5 законских случајева изузимања од паушалног опорезивања.

Ако имате нека питања, сугестије, коментаре стојим Вам на располагању. Пишите на већ познату  адресу  trbojevicmilan@knjigovodstvo-knjiskimoljac.rs
 
Ваш порески саветник,